Snežana Đurišić (Gornji Milanovac, 6. jun 1959) srpska je pevačica narodne (folk) muzike. Jedna je od najtalentovanijih i najcenjenijih pevačica na ovim prostorima, a tokom karijere, koja traje pola veka, od poštovalaca i publike stekla je epitet „kraljica narodne muzike”. Prvu ploču snimila je 1969. godine, kada joj je bilo devet godina i do sada je snimila više od četrdeset nosača zvuka (EP, LP, CD). Najveći hitovi u dosadašnjoj karijeri su: Imena mi mog, Pričaj mi, pričaj, Kleo se, kleo, Odakle si, sele, Između mene i tebe, tama, Srna, Kuće male, Sve je prošlo među nama, Vratiću se, Kiše, Isplači se, Učiniću sve, Mala soba tri sa tri, Ti, ona i ja, Noć se sprema, Naše tajne čuva vodenica, Lepi moj, Niko me nije voleo kao ti... Snimila je veliki broj trajnih snimaka za Radio Beograd. Istaknuta je estradna umetnica i dobitnica brojnih nagrada i priznanja za svoj rad, među kojima su i Estradno-muzička nagrada Srbije za životno delo i Povelja Kulturno-prosvetne zajednice.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 06. juna 1959. godine u Gornjem Milanovcu, dok je detinjstvo sa roditeljima Milanom i Darom i mlađom sestrom Mirjanom provela u Kraljevu. Talenat i izuzetnu muzikalnost pokazivala je od ranog detinjstva, što su uočili njeni roditelji i učitelj Toma Martinović. Kada bi sa roditeljima odlazila na večeru u kafanu, uzimala bi mikrofon od pevačice Jelice Cvetković i pevala. Kao devojčica učestovala je na takmičenju pevača amatera Studio 6 vam pruža šansu pevajući pesmu Lepe Lukić „Udati se nikad neću” i osvojila debitantsku prvu nagradu, čime je stekla pravo da snimi ploču. Zbog izuzetnog talenta i glasovnih mogućnosti, često je nazivana "čudom od deteta".

Prvu ploču snimila je sa devet godina. Nakon nastupa na festivalu Beogradsko proleće 1971. godine, pozvana je na Titov rođendan u Domu omladine, da bi je predsednik potom pozvao da zajedno sa njim iseče rođendansku tortu.^[1] Tito je pitao šta želi da bude kad poraste, a Snežana mu je odgovorila da želi da se bavi pevanjem, ali da u Kraljevu nema srednje muzičke škole, kao i da njen otac ne može da dobije prekomandu. Nekoliko meseci kasnije, Snežanin otac je dobio prekomandu, zbog čega se cela porodica preselila u Beograd. U Beogradu je pohađala osnovnu školu "Veselin Masleša" i muzičku školu. Istovremeno, snimala je ploče, pri čemu je uslov da se bavi pevanjem bio da bude odličan đak. U mladosti je trenirala džudo i plivanje.

Kada je napunila osamnaest godina, 1977. godine udala se za harmonikaša Slobodana Gvozdenovića. Naredne godine rodila je ćerku, a potom i sina (1980).

Karijera[uredi | uredi izvor]

Muzički počeci i 1970-e godine[uredi | uredi izvor]

Profesionalna muzička karijera Snežane Đurišić počinje 1969. godine, kada je sa svega devet godina za Diskos iz Aleksandrovca snimila svoju prvu ploču, nazvanu Baki i deki/Mami i tati.^[2] Drugi EP, nazvan Poklon za rođendan objavila je 1971. godine, a nakon nastupa na festivalu Beogradsko proleće iste godine, pozvana je da prisustvuje rođendanu predsednika Tita u Domu omladine. Od prve ploče, pa do 1980. godine snimila ih je ukupno šesnaest, od čega devet za Jugoton, tri za Beograd disk i po dve za PGP-RTB i Diskos, a na kojima je sarađivala sa najeminentnijim kompozitorima narodne muzike tog doba: Petar Tanasijević, Danilo Živković, Aca Stepić, Milutin Popović Zahar, Radoslav Graić, Novica Negovanović, Časlav Đoković i Žarko Pavlović Valjevac.

Prvi LP, nazvan Moj dilbere, kud se šećeš, snimila je 1979. godine za Jugoton. Iste godine sa pesmom Sama sa sobom učestvovala je na Hit paradi, festivalu na kom će kasnije više puta učestvovati, pevajući neke od svojih najvećih hitova.

1980-e[uredi | uredi izvor]

Veliki uspeh u karijeri Snežane Đurišić počinje početkom osamdesetih godina albumima Nema ćara od bećara (1982) i Mala soba tri sa tri (1983), objavljenim za PGP RTB, sa istoimenim hitovima, čiji su autori čuveni hitmejkeri — kompozitor Dragan Aleksandrić i tekstopisac Radmila Todorović Babić. Sa ovim pesmama učestvovala je na Hit paradi 1982, odnosno 1983. godine. O Snežaninoj popularnosti svedoči i pojavljivanje sa nekoliko kolega u seriji Kamiondžije opet voze i filmu Kamiondžije ponovo voze, u kojima je pevala pesmu Kaluđeru moj, danas veoma popularnu. Takođe, od 1984. godine imala je pevačku ulogu u predstavi Mrešćenje šarana, u kojoj je otpevala pesme Oj, istino, Nebrojane činjenice, Slušam svakog i Sve je lepo, sve je krasno.^[3] Iste godine u saradnji sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišom snimila je album sa hitovima: Sve je prošlo među nama, koju mnogi smatraju Snežaninom pevačkom ličnom kartom, Pomozi mi da te zaboravim i Sve što radim, tebi prija, sa kojom je učestvovala na festivalu MESAM.

I u narednim godinama, uspesi su se nizali, a Snežana je postajala sve popularnija pevačica. 1985. godine snima album sa srebrnim tiražem Kako je lepo bilo/Pričaj mi, pričaj, na kom se nalazi jedan od najvećih hitova — pesma Pričaj mi, pričaj. Iste godine na festivalu Ilidža sa pesmom Kad bi još jednom pokušali osvaja drugu nagradu publike. 1986. godine objavila je dva albuma. Najpre u februaru album Kad bi još jednom pokušali sa hitovima: Naše tajne čuva vodenica, Kad bi još jednom pokušali, Varaš me, mangupe, Ti si meni bio sve i Puče jelek, puče bruka, a potom u novembru album Iznenadi me/Lako si me preboleo, koji je dostigao zlatni tiraž. Na ovom albumu sarađivala je sa sledećim kompozitorima: Miša Mijatović (Iznenadi me), Novica Urošević (Pomoli se za moju sreću), Dragan Aleksandrić (Gde da krene žena ostavljena i Tako si me lako preboleo), Radoslav Graić (A mogli smo srećni biti) i Rade Vučković (Moje proleće kasni).

Album Biće dana iz 1988. godine, na kom je počela saradnju sa producentom i aranžerom Draganom Stojkovićem Bosancem, doneo je nove hitove: Imena mi mog, Noć se sprema, Nek' se zna, Još u meni živiš, a štampan je u platinastom tiražu. Godine 1989. snimila je album sa izvornim i komponovanim narodnim pesmama — Odakle si, sele, Jutros mi je ruža procvetala, Oj, livado, rosna travo… U saradnji sa producentom i aranžerom Draganom Stojkovićem Bosancem i kompozitorima Milutinom Popovićem Zaharom, Mišom Mijatovićem i Draganom Aleksandrićem 1990. godine snimila je hit-album Učiniću sve. Najveći hitovi sa ovog, u dijamantskom tiražu štampanog, albuma su Učiniću sve, Kiše, Isplači se i Udario tuk na luk, ali su veoma popularne i ostale pesme: Ostade mi pesma, Puklo bi srce, Poljubi me i Tebe nema, milo moje, sa kojom je učestvovala na festivalu Vogošća u Sarajevu 1988. godine. U Domu sindikata 1990. godine održala je prvi solistički koncert u Beogradu.

1990-e[uredi | uredi izvor]

U januaru 1991. godine nastupa na manifestaciji "Poselo godine", a u decembru na MESAM-u sa pesmom Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo, snimljenom nešto ranije povodom 600 godina Kosovskog boja. 1992. godine snimila je album Ljubav je raj sa pesmama Kleo se, kleo i Pevam za ljubavi stare i učestvovala na festivalu MESAM, na kom je za izvođenje balade Kad srce srcu kaže zbogom osvojila nagradu za najbolju interpretaciju. Na albumu objavljenom 1994. godine sarađuje sa Zoranom Starčevićem, a rezultat uspešne saradnje bile su pesme Između mene i tebe, tama, Da sam volela, Neće srce... Godinu 1996. obeležili su učešće na poslednjem MESAM-u, dva albuma — Istina za PGP RTS, sa hitovima Kuće male i Ti bi mog'o da me spasiš i Ona ti srce slomila u saradnji sa Zoranom Starčevićem i solistički koncert 3. oktobra u Domu sindikata u Beogradu. Godine 1997. objavila je dva albuma u izdanju ZAM-a: Kraljica i Zoro, sestro, sa pesmama: Ti, ona i ja, Vrati se još jednom, Blagujno dejče (duet sa Šabanom Šaulićem), Zoro, sestro, Tri bunara... Naredne godine, učestvovala je na festivalu Moravski biseri i snimila album sa četrnaest pesama, među kojima su: Ćud je ženska smiješna rabota, Harmoniko moja, Sanak me mori. Sa albuma Da mi je iz 2000. godine, kao veliki hit izdvojila se pesma Srna.

2000-e[uredi | uredi izvor]

Album iz 2001. godine je, kao i prethodni, objavljen u izdanju ZAM-a, a nakon pauze od tri godine, 2004. godine snima album za Grand produkciju, čiji je producent Miroljub Aranđelović Kemiš. Oktobra 2006. godine učestvovala je na prvom Grand festivalu, na kom je pevala baladu Budi muško. U narednim godinama snimila je pesme Dunja i Da zaigram, da zapevam, a 2009. godine, posle pet godina diskografske pauze, za Grand produkciju objavila je album, sa kog su se izdvojile pesme Velika kuća, veliki grad, Dobro se oženio, Lažeš me, ljubavi moja. Na trećem Grand festivalu, održanom u martu 2010. godine, pevala je baladu Lepi moj. Iako pesma nije osvojila nijednu nagradu, postala je jedan od najvećih hitova.

2010-e[uredi | uredi izvor]

Godine 2011. snimila je obradu pesme Đurđevdan, a naredne godina presnimila je pesmu Volim te, iako ne smem, koju je svojevremeno izvodila Azemina Grbić. Takođe, u ovom periodu snimila je i pesme Očev zavet (2012), Kandilo (2012) i Kako da se pomirim sa tim (2013). U periodu od 2013. do 2015. godine bila je stalni član stručnog žirija u muzičkom takmičenju Zvezde Granda, da bi 2015. godine postala član produkcijskog žirija i muzički urednik ovog takmičenja. Na Grand festivalu ponovo je učestvovala 2014. godine, kada je i pobedila, pevajući baladu Niko me nije voleo kao ti.^[4]

23. februara 2015. godine održala je solistički koncert u Velikoj dvorani beogradskog Sava centra. U narednim godinama snimila je nekoliko pesama i dobila brojna priznanja, najpre 2016. godine priznanje Naj žena 21. veka u oblasti narodne muzike i Estradno-muzičku nagradu Srbije, a potom Estradno-muzičku nagradu Srbije za životno delo, 2018. godine.^[5] 2018. godine njene pesme Odakle si, sele i Cojle, Manojle, glasovima gledalaca i slušalaca Radio-televizije Srbije, svrstane su među šezdeset najlepših narodnih pesama u takmičenju koje je organizovano povodom šezdeset godina televizije.

Koncertom u Sava centru, 17. aprila 2019. godine obeležila je pedeset godina uspešne karijere. Tom prilikom uručena joj je Povelja za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

• Povelja za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2019)
• Dama godine — za rad, stvaralaštvo i izuzetan doprinos (2019)
• Estradno-muzička nagrada Srbije za životno delo od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (2018)
• Bečki Oskar popularnosti — najkvalitetnija ženska interpretacija (2018)
• Povelja za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnosti od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije (2016)
• Estradno-muzička nagrada Srbije (2016)
• Naj žena 21. veka u oblasti narodne muzike (2016)
• Pobednik Grand festivala 2014. godine
• MESAM 1992. — nagrada za interpretaciju
• Ilidža 1985. — II nagrada publike

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

• Prvu ploču snimila je sa devet godina i paralelno sa pohađanjem osnovne i muzičke škole snimala ploče.
• Zbog glasovnih mogućnosti nazivali su je čudom od deteta.
• Na Izboru za Mis Jugoslavije 1977. godine, osvojila je titulu prve pratilje.
• Od 1984. godine imala je pevačku ulogu u predstavi Mrešćenje šarana Zvezdara teatra, u kojoj je pevala pesme Oj, istino, Nebrojane činjenice, Slušam svakog i Sve je lepo, sve je krasno.
• Strastveni je skijaš, a u mladosti je trenirala džudo i plivanje.

Najpoznatije pesme[uredi | uredi izvor]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Do sada je snimila 16 singl-ploča, 23 studijska albuma i nekoliko kompilacija.

Singl-ploče[uredi | uredi izvor]

Albumi[uredi | uredi izvor]

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

• 1990. Snežana Đurišić (PGP RTB)
• 2002. Mega hitovi (PGP RTS)
• 2004. Najlepše narodne pesme (PGP RTS i Zmex)
• 2017. The best of Snežana Đurišić (Grand produkcija)

Videografija[uredi | uredi izvor]

• 1987. Zvezde PGP RTB - Vesna Zmijanac, Snežana Đurišić, Nada Topčagić (PGP RTB)

Singlovi[uredi | uredi izvor]

Spotovi[uredi | uredi izvor]

Festivali[uredi | uredi izvor]

Koncerti u Beogradu[uredi | uredi izvor]

• 1990. Dom sindikata
• 1996. Dom sindikata, 03. oktobar
• 2015. Sava centar, 23. februar
• 2019. Sava centar, 17. april, "Pedeset godina karijere"

Dueti[uredi | uredi izvor]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

• 1982. Zeleni kabare
• 1983. Kamiondžije opet voze
• 1984. Kamiondžije ponovo voze
• 1984. Supermarket