FK Vojvodina

Puno ime	Fudbalski klub Vojvodina
Nadimak	Voša, Crveno-beli ,"Lale"
Osnovan	6. mart 1914. god.; pre 106 godina
Stadion	Stadion Karađorđe, Novi Sad
Kapacitet	14.853[1]
Predsednik	Vojislav Gajić
Trener	Nenad Lalatović
Liga	Superliga Srbije
2019/20.	Superliga Srbije, 3.

FK Vojvodina je srpski fudbalski klub iz Novog Sada. Osnovan je u proleće 1914. godine. Navijačka grupa Vojvodine se zove Firma, a ona je osnovana 1989. godine, iako je Klub navijača FK Vojvodina osnovan još 15. decembra 1937.

Istorija

Početak

Klub je osnovan 6. marta 1914. zaslugom novosadskih studenata. Dok se svet spremao za Prvi svetski rat, grupa omladinaca nošena ljubavlju prema tada malo popularnoj i znanoj igri, rešila je da osnuje fudbalski klub koji bi predstavljao srpsku zajednicu u Novom Sadu. Za ime novosadskog kluba uzet je naziv Vojvodina, kako bi se naglasilo sećanje na političko-teritorijalnu jedinicu Vojvodstvo Srbije u kom su Srbi, bar na papiru, dobili ravnopravnost u Habzburškoj carevini. Među osnivačima tog dana u štrikerskoj radnji Save Šijakova, u današnjoj Temerinskoj ulici na mestu Tehnometala, su bili budući tekstilni industrijalac Milenko Šijakov, budući univerzitetski profesor Vladimir Milićević, budući hemičar Milenko Hinić, budući pravnici Radenko Rakić i Kamenko Ćirić, Gojko Tošić, Đorđe Živanov, Branko Gospođinački, Živojin Bajazet i budući doktor prava Kosta Hadži. Među njima su bili i Milenkov brat, Đorđe Šijakov, i njihov otac, Sava.

Posle rata, iz Praga je donesen komplet dresova FK Slavije, koji su ostali zaštitni znak Vojvodine do današnjih dana. Godine 1924, zajedno sa klubom Juda Makabi, Vojvodina gradi stadion „Karađorđe“, prema nacrtu inženjera i predsednika kluba Dake Popovića. Do tada, i jedni i drugi su igrali na stadionu kod Jodne banje, koji je pripadao novosadskom klubu UTK, koji je okupljao mađarsku omladinu.

Prvu utakmicu FK Vojvodina je odigrala u Kovilju, na igralištu „Šajkaša“. Za crveno-bele tada su igrali uglavnom đaci i studenti. Vojvodina je dobila tu utakmicu rezultatom 5:0. Međutim, sledeći meč, novosadska ekipa je odigrala tek 1919, nakon završetka rata.

Nakon Drugog svetskog rata

Iako povremen učesnik prve lige u međuratnom periodu, ozbiljniju ulogu u prvoj ligi, Vojvodina je počela da igra pedesetih godina 20. veka. Prvi ozbiljniji rezultat je 4. mesto 1952/53. godine. Narednih godina, Vojvodina je redovno pobeđivala favorite, ali nije uspela da osvoji titulu. 1955. godine je izboren plasman u Mitropa kup (preteču kupa UEFA), a ostale su zapamćene pobede protiv Rome u Novom Sadu sa 4:1 i u Rimu sa 5:4. I narednih godina, Voša je učestvovala u ovom kupu i ostvarivala zapažene rezultate. Tadašnja zlatna generacija je stekla velike simpatije svojom lepršavom igrom, a najpoznatiji igrači su bili Vujadin Boškov i Todor Veselinović.

Početkom 60-ih, izvršena je smena generacija i već 1962. godine, Vojvodina postaje vicešampion. Konačno, 1965/66. godine, Voša stiže do prve titule. Najpoznatiji igrači ovog tima su bili Ilija Pantelić i Silvester Takač. U Kupu šampiona, Voša stiže do četvrtfinala, gde je izbačena od Seltika iz Glazgova, koji je te godine i osvojio ovaj kup, a jedini poraz mu je nanela upravo Vojvodina u Novom Sadu.

70-ih godina, Vojvodina je često bila u samom vrhu tabele, a 1974/75. godine je u poslednjem kolu ispustila titulu, ostavši na drugom mestu. 1977. Vojvodina je osvojila svoj prvi evropski trofej, Mitropa kup, pobedivši u grupi ispred Vašaša, Fjorentine i Sparte Prag.

80-e godine su bile krizne, kulminirajući ispadanjem u drugu ligu 1985/86. Usledila je rekonstrukcija tima, koji se ekspresno vraća u Prvu ligu, a za dve sezone ovaj novi tim Vojvodine osvaja drugu titulu 1988/89., u jednoj od poslednjih sezona pred raspad SFRJ.

Period od 90-ih

90-e godine, Vojvodina dočekuje u smanjenoj Prvoj ligi SR Jugoslavije. U početku, Vojvodina važi za „večitog trećeg“, stiže do jesenje titule 1994. a umalo i do trofeja. Od većih uspeha je i plasman u finale Kupa 1997. godine, kao i finale Intertoto kupa 1998. godine, da bi posle raznih kriza, štrajkova igrača i smena rukovodstava, određena stabilizacija usledila tek 2006. godine.

Povratak u Evropu, uspesi u prvenstvu i Evropi

U sezoni 2006/07. Vojvodina zauzima treće mesto u Superligi i igra u finalu nacionalnog kupa, a time obezbeđuje mesto u Kupu UEFA.

Sezonu 2007/08. tim je započeo protiv malteškog tima Hibernijans koga je lako dobio kod kuće sa 5:1 i u gostima sa 2:0. U sledećem kolu kvalifikacija izgubio je od madridskog Atletika, rezultatima 0:3 u gostima i 1:2 kod kuće. Već u sledećoj sezoni 2008/09. klub je imao najuspešniju prvenstvenu sezonu od raspada Jugoslavije, završivši sezonu na drugom mestu, iza Partizana, a ispred Crvene zvezde, ali je imao isti učinak u Evropi kao i prethodne sezone. U sezoni 2009/10. klub nije bio toliko uspešan u prvenstvu, pošto je završio na 5. mestu, ali je zato stigao do finala Kupa Srbije, gde je poražen od Crvene zvezde sa 3:0.

Sezonu 2010/11. završava na 3. mestu u Superligi, dok u Kupu Srbije stiže do finala. Finale je obeležio veliki skandal, kada su igrači Vojvodine u 83. minutu napustili teren pri rezultatu 2:1 za Partizan, posle nekoliko kontroverznih odluka sudije, kasnije je utakmica registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Partizana. Vojvodinu je tada bodrilo na gostujućem terenu 7000 navijača.^[2]

U sezoni 2012/13 Voša je zauzela 3.mesto u prvenstvu i izborila izlazak u Evropu. Sezona 2013/14 biće jedna od najboljih sezona još od  raspada Jugoslavije. Klub je te sezone stigao do plej-ofa,prethodno eliminisavši Hibernijans, Honved i Bursaspor. Vojvodina je za protivnika  u plej-ofu lige evrope dobila Šerif Tiraspolj. U prvom meču u Novom Sadu rezlutat je bio 1:1,međutim Voša biva poražena sa 2:1 u Tiraspolju.

Trofeji u kupu Srbije

Vojvodina je 7. maja 2014. prvi put u istoriji kluba osvojila Kup Srbije. Pobedili su Jagodinu sa 2-0 i revanširali im se za prošlogodinji poraz u finalu kada su bili poraženi sa 1-0. Vojvodina je na taj način skinula „prokletstvo“ i posle šest finala najzad došli do tog željenog Kupa. Ovo je njihov prvi trofej još od 1989. godine kada je Vojvodina bila šampion Jugoslavije.^[3]

Nakon šest godina, u sezoni 2019/20. Vojvodina je ponovila uspeh u kupu. U prva dva kola lako je pobedila u gostima Zlatibor (4:1) i u Novom Sadu beogradski Sinđelić (4:0). U četvrtfinalu su nakon boljeg izvođenja penala bili bolji od Mladosti iz Lučana, a u polufinalu su golom Nemanje Čovića pobedili domaći Čukarički. U finalu na stadionu Čair u Nišu sastali su se sa Partizanom. Nakon regularnog dela bilo je 2:2, pošto je Partizan izjednačio u poslednjim trenucima meča. Međutim, Vojvodina je bila bolja posle jedanaesterca sa 4:2 i došla do drugog trofeja u Kupu Srbije.^[4]

Grb kroz istoriju

Grbovi FK Vojvodina
1914–1946.	1946–1950.	1950–1967.	1967–1982.	1982–1992.	1992–2002.	2002–2009.	od 2009.	jubilarni grb 2014.

Navijači

Firma je navijačka skupina/grupa iz Novog Sada. Navijači su klubova koji čine Sportsko Društvo Vojvodina (fudbalski, rukometni i drugih). Oni su jedna od glavnih navijačkih skupina u Srbiji. Firma se sastoji od različitih pod-grupa. Neki od pod grupe su: Bački Odred (Bačka Palanka), Sremski Front, G-3, Pandora, Sanatorijum, UltraNS, Firma Beočin, Firma Novo Naselje, Firma Bulevar, Firma Centar, Firma Detelinara, Firma Sremska Kamenica, Firma Liman, Firma Ledinci, Firma Futog, Firma Kisač, Firma Klisa, Firma Petrovaradin, Firma Rumenka, Firma Salajka, Firma Telep, Firma Grbavica, Firma Banat itd. FK Vojvodina takođe ima skupinu svojih najstarijih pristalica, pod nazivom Stara Garda. Imaju posebne prijateljske odnose sa navijačkom grupom Lešinari iz Banjaluke i navijačima Slavije iz Praga.

Stadion

 

Stadion Karađorđe

Vojvodina svoje domaće utakmice igra na stadionu Karađorđe. Stadion je izgrađen 1924. godine, a otvoren je 28. juna 1924. Stadion je od svog otvaranja do Drugog svetskog rata nosio naziv „Karađorđe“. Posle je bio poznat samo kao Gradski stadion, a 2. aprila 2007. vraćeno mu je staro ime „Karađorđe“. Dom fubalera Vojvodine nakon poslednje rekonstrukcije 2013. ima kapacitet od 15.000 sedećih mesta, pokrivenu zapadnu tribinu, kolor semafor marke Filips, kao i reflektore jačine 1700 lumena.

Uspesi

Takmičenje		Broj	Godina
Nacionalna takmičenja - 4
Nacionalno prvenstvo - 2
Prvenstvo SFR Jugoslavije	Prvak	2	1965/66, 1988/89.
	Drugi	3	1956/57, 1961/62, 1974/75.
	Treći	2	1958/59, 1991/92.
Prvenstvo SR Jugoslavije	Prvak	0	/
	Drugi	0	/
	Treći	5	1992/93, 1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97.
Prvenstvo Srbije i Crne Gore	Prvak	0	/
	Drugi	0	/
	Treći	0	/
Prvenstvo Srbije	Prvak	0	/
	Drugi	1	2008/09.
	Treći	7	2006/07, 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2016/17, 2019/20.
Nacionalni kup - 2
Kup SFR Jugoslavije	Pobednik	0	/
	Finalista	1	1951.
Kup SR Jugoslavije	Pobednik	0	/
	Finalista	1	1996/97.
Kup Srbije	Pobednik	2	2013/14, 2019/20.
	Finalista	4	2006/07, 2009/10, 2010/11, 2012/13.
Nacionalni superkup
Superkup SFR Jugoslavije	Pobednik	0	/
	Finalista	1	1989.
Kontinentalna takmičenja - 2
Liga šampiona (Kup evropskih šampiona)	Pobednik	0	/
	Finalista	0	/
	Polufinale	0	/
	Četvrtfinale	1	1966/67.
Intertoto kup	Pobednik	1	1976.
	Finalista	1	1998.
Mitropa kup	Pobednik	1	1977.
	Finalista	1	1957.
	Polufinale	2	1959, 1989.

Trenutni sastav

Ažurirano 1. oktobra 2020.^[5]

Br.   Pozicija Igrač 2 O Marko Bjeković 3 O Mladen Devetak 4 S Novica Maksimović 5 O Siniša Saničanin 6 O Vladimir Kovačević 7 N Nemanja Čović 8 S Mirko Topić 9 N Vukašin Bogdanović 10 S Dejan Zukić 11 O Stefan Đorđević 13 G Goran Vukliš 15 O Nikola Andrić 17 G Željko Brkić

Br.   Pozicija Igrač 18 S Nikola Drinčić (kapiten) 20 O Đorđe Đurić 22 S Bogdan Mladenović 23 N Momčilo Mrkaić 24 N Petar Bojić 25 G Nikola Simić 28 N Miodrag Gemović 29 O Slavko Bralić 30 O Aranđel Stojković 32 G Nemanja Toroman 77 S Đorđe Pantelić 80 N Ognjen Đuričin 90 S Miljan Vukadinović

Bivši poznati igrači

Noviji rezultati

FK Vojvodina u evropskim takmičenjima

Zbirni evropski rezultati

Stanje 11. avgusta 2015.

Treneri